I meni se desi loš dan, niz nekih dešavanja, i nešto ostane da me drži, iako ta situacija sama po sebi nije baš važna, ja je obrađujem iznova i iznova… Zvuči poznato?

Pitam se zašto to radim? Shvatio sam da moj mozak voli poznate stvari, rutine, navike (čak iako su neke nekorisne) a svaki put kada se nešto novo desi ja izađem iz čuvene ,,zone komfora” i zakočim se u tom filmu.

Šta ja radim kada u glavi vrtim isti scenario?

U mnogo slučajeva tražim krivca i dovodim sebe u stanje paralize jer iznova i iznova od male stvari koju vrtim 100 puta sada stvaram veliku. Prvo zbog ponovnog preživljavanja, a drugo zbog vremena i energije koju utrošim.

Kako onda da znam kada da pustim, a kada da dalje obrađujem?

Evo primera.Da li upadnete kao i ja u gužvu u gradu? Sigurno da da. Ja sam pre kasnio i gužva je uvek bio dobar izgovor. Shvatio sam da meni bliski ljudi kasne i da nesvesno prepisujem neke stvari od njih. Ovde je meni bio ključ svesnost i preuzimanje odgovornosti jer ono šta je do mene je izbor da krenem ranije. Takođe, koliko je to nešto bitno za mene pa dozvoljavam sebi da kasnim? (Jako važno pitanje koje mi je raščistilo brojne prioritete i pokrenulo na promenu.)

Ali ne lezi vraže – evo novog izazova: kako da sada pustim, a da se npr. ne jedem što sam zakasnio negde i time pokazao neodgovornost itd?Pa već sam zakasnio i sada treba da se prilagodim novonastaloj situaciji i svu pažnju usmerim u rešenje, a ne u kukanje nad sobom i situacijom do koje je već došlo.

Pitao sam se onda šta ako počnem da puštam situacije kako naiđu umesto da se kažnjavam? Otkrio sam da sam onda u specijalnom momentu OVDE i SADA gde jedino imam potpunu kontrolu. Nema tu velike mudrosti – dišem, prihvatim sve kao činjenicu i lekciju, te nastavim dalje.

Sada i ti lepo prestani da budeš Kalimero i da trčiš okolo i kriviš druge. Život će uvek biti nepravedan ako tako gledaš. Uvek će biti neko ili nešto kao što je i meni milion puta bilo. Neka tvoje stanje bude zasnovano isključivo na ovde i sada, a ne na nečemu od juče. Pusti…

#radnasebi#licnirazvoj#svesnost#sadasnjitrenutak#uspeh#viktorjeremic