I ja kao i ostali ljudi imam tendenciju da se nekad sklonim od određenih osoba. Neko to može da percipira kao slabost, nesuočavanje, izbegavanje, ja ne.

Prva stvar koju sam shvatio je ta da me je baš briga šta ko misli. Čak i da me je malo briga ipak je to njihovo pravo. Niti znaju sve detalje, niti ikome dugujem objašnjenje. Ako je meni moje zašto jako, to je dovoljno za početak.

Sada je meni lako ovo da napišem ali nije bilo oduvek tako.Nekog poštujem, nekom mislim da nešto dugujem, neko je bio dobar prema meni, neko je ovo, neko je ono. Ali evo pitam tebe – ko tu treba biti na prvom mestu, ja ili oni?

Pre izvesnog vremena sam se zapitao šta bi bilo kada bih imao ograničen broj osoba sa kojima bih mogao da provodim vreme i budem u kontaktu? I ograničio sam se, jer sam pre imao mnogo njih, a od kada ih imam malo, došlo mi je još jedno saznanje, manje je više.

Takođe, moji filteri su se promenili. Sada samo pratim energiju i trudim se da živim u skladu sa njenim tokom. Džabe si ti prijatelju baja, ovakav i onakav – ako si unutra šupalj. Energija nikad ne laže. Lažu diplome, stare priče i fensi šminke.

Izgleda se vremenom istreniraš od života i situacija i kreneš da gledaš samo u dušu i počneš spoljašnost da doživljavaš samo kao vizuelnu varku.

Kako da ti počneš da isključuješ ljude koje te nisu vredni iz života? Prvo počni da vrednuješ sebe, makar cena bila ta da neko vreme budeš totalno sam. Samoća je eliksir i tu najbolje upoznaješ sebe. U gužvi je lako, uspeh je biti sam sa svojim mislima, dobro i u miru. E kad to prođeš, onda ćemo pričati dalje i skupljati pravu ekipu oko tebe. Do tada malo više samuj.

#vrednost#svesnost#ličnirast#mudrost#život#mir#um#duh#telo#viktorjeremic