Jel stalno nešto radiš kao da kuću 24h gradiš?

Sindrom dokazivanja zna da češto pređe u naviku koju vodi naša podsvest i samim tim je nismo ni svesni, a ona nas vozi i vozi dalje.

Veliki problem nastaje kada to postane totalno nezdravo za nas. Po meni je super imati ambiciju, biti vredan i predan tom poduhvatu ali se zapitajte za tren za koga sve to radite? Da li je to isključivo samo vaša stvar?

Šta ćete osetiti i postići kada to i ispunite? Jel ti osećaji zavise isključivo od vas ili i od neke druge osobe?Kome se prvo hvalite kada napravite veliki korak ka tom cilju, a kome kada napravite korak unazad?Vrlo je moguće da nije u pitanju ista osoba.

Veoma je lepo imati zajedničke ciljeve i ostvarivati ih, samo obratite pažnju da li ste tu gde jeste i da li radite to šta radite zato što vi to želite iz dubine svog srca i da li se u toku tog puta osećate mirno, srećno i dobro? Da li znate da odmorite i uživate u postignuću i ne prelazite odmah istog trena na neki poduhvat dalje?

Ako su vam odgovori da, svaka čast, samo nastavite. Ako su pak odgovori ne, proniknite malo u sebe i potražite odgovor na pitanje: ŠTA JA TO ŽELIM I ZAŠTO TO JA ZAISTA RADIM?

Konsultujte se malo češće sami sa sobom, otkrićete divne stvari. Želim vam fantastičan dan u svakom pogledu.